Američka borovnica BLUECROP - Saksija P13

Snažan žbun do 2 m visine, čvrstih izboja koji imaju tendenciju da daju puno plodova. Veliki i blago ovalni plodovi, svetlo plave boje, vrlo dobarog okusa, dozrevaju početkom augusta. Bluecrop je naročito visoko produktivna sorta, otporana na mraz, bolesti, nedostatak vlažnosti, i brzog je rasta. Zbog toga je smatraju najboljom visokožbunastom sortom koja se uzgaja širom planete.

Borovnice vole kisela tla (pH 3.5-5.5), vole veći sadržaj humusa u laganijim tlima (5%), zahtevaju stalnu vlagu ali treba izbegavati zemljišta sa stajaćim vodama ili visokom razinom podzemnih voda. Za uzgoj izbegavati “mrazišta”, teška, vlažna i glinasta područja. Borovnice razvijaju plitak i delikatan korenov sistem i to je razlog zašto one zahtevaju vlažnu podlogu i dobru opskrbu hranjivim tvarima. Važno je da najviša razina podzemnih voda ostaje izvan dometa korena i to je razlog zašto neke plantaže treba dobro drenirati pre sadnje. Za zdrav rast i razvoj borovnice potrebne su joj dovoljne količine zraka i vode. Ako je potrebno, kiselost tla može biti smanjena ako se tlo tretira sumpororm (dodavanjem sumporne prašine ili sumpornih listića).

Na većim visinama preporučljivo je da smer redova bude sever-jug zbog optimalne količine svetlosti, dok u nižim, toplim i dobro osvetljenim ploložajima prednost se daje smeru istok-zapad kako bi se smanjilo preterano zagrejavanje i isušivanje tla, a i biljka je tada manje osetljiva na mraz. Razmak između redova bi trebao biti 2,5 - 3,0 m, a razmak između sadnica u redovima bi trebao biti 0,8 - 1,8 m (2,000 - 5,000 sadnica/ha). Za plantažni uzgoj borovnice dobro je koristiti kontejnerske sadnice jer se one razvijaju brže i bolje. U zemljištima sa nedostatkom humusa, najbolje je staviti kiseli treset pomešan sa zemljom (10 l po rupi), a zatim posaditi sadnice.

Borovnice oprašuju insekti, posebno pčele i bumbari (tri do četiri pčelinja društva su dovoljno učinkovita da opraše 1 ha plantaže). Oprašivanje insekata je poželjno jer utiče na obilniji rod i kvalitet plodova borovnice. Prilikom odabira sadnica važnu ulogu ima i odabir same sorte borovnice. Uzgajivači koji žele da ubiru plodove borovnice tokom cele sezone na svojim nasadima sade više sorti, onih koje rađaju ranije kao i one koje svoje plodove daju krajem sezone. Odabir sorte je jako važan. Na primjer, Berkley sorta daje urod i do 20 t/ha u Njemačkoj, ali u Poljskoj daje samo do 10 t/ha. Borovnica se bere u nekoliko navrata i to 3 - 7 puta u 5 - 8 dana jer bobice ne sazrevaju istovremeno. Berba traje 6 - 8 sedmica što, naravno, ovisi o sorti i klimatskim uslovima. Peteljke se skidaju ručno ili specijalnim češljevima u hladnim jutarnjim satima. Pri branju treba strogo paziti da se ne oštete plodovi.

Kada se završi sadnja obično se oko sadnice vrši malčiranje (raznim vrstama malča od kore drveća ili piljevinom) koje pomaže regulaciju vlage tla. Također će tlu pružiti dodatne količine humusa. Malčiranje je korisno za tlo ali to također podrazumijeva dopunu sa većim dozama mineralnih gnojiva. Raspadanjem, bakterije malča mogu osiromašiti tlo azotom pa je moguće da biljka pati od nedostatka azota i u tom slučaju potrebna je dodatna gnojidba. Pravilna gnojidba borovnice treba se temeljiti na detaljnim preporukama koje proizlaze iz analize tla. Treba uzeti u obzir godišnje doba, starost nasada, stanišne uslove, itd. Također treba imati na umu da godišnja doza gnojiva treba biti podeljena u tri dela, a obrada tla se treba provesti u odgovarajućem vremenu.

U prvim godinama nakon sadnje, borovnice ne morate orezivati, samo sanitarno orezivanje je potrebno. Borovnice nekoliko godina stare trebalo bi redovno orezivati u jesen, nakon što im otpadnu listovi, sledeći niz navedenih saveta:

• orezivati pomoću par jakih i oštrih makaza

• izrezati sve mrtve ili slomljene grane

• ukloniti sve tanke grane, one koje su opuštene na zemlju ili vodoravno razvijene grane te one koje ometaju kretanje u razmaku između redova, jer one otežavaju berbu i uvek će imati plodove lošije kvalitete

• ukloniti sve grane starije od pet godina, kako bi se konstantno stimuliralo grmlje da razvija nove i zdrave izdanke i na taj način obezbedio gust i bogat rast