DREN - krupnoplodni, saksija P9

Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 5m visine, sa zaobljenom gustom krošnjom. Mlade grančice su zelenkasto - smeđe i većinom fino dlakave. Listovi su ovalnog oblika, s dugačko izvučenim vrhovima. Cvetovi su žuti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u štitasti cvat, pravilni su i četvoročlani. U principu preferira tlo bogato kalcijem. Dozreva od kraja augusta do sredine septetmbra. Plodovi su slatkokiselkastog okusa kada potpuno dozriju, a u početku gorkastog okusa.

Dren ima veoma skromne zahteve prema zemljištu, tako da se može naći i na kamenitom i krečnjačkom zemljištu. Pored skromnih uslova u pogledu zemljišta na kome se gaji, dren je veoma otporan i na niske temperature, tako da moze da podnese i mrazeve preko -30°C. U Srbiji se može naći i na nadmorskim visinama od 900-1000 m. U nekim evropskim zemljama kao što su Francuska, Italija, Poljska, Bugarska, Ukrajina, dren se gaji kao voćarska kultura.

Dren je najbolje posaditi u jesen ili rano proleće, na osunčanom delu. Otporan je na sušu, ali se bolji kvalitet plodova postiže ako se voćka povremeno navodnjava. Ne podnosi veću zasenjenost. Dren ima jak koren, a stablo je nisko, tako da poprima grmoliku formu. Otporan je na bolesti i štetočine.

Plod, drenjina je specifična po tome što ima lekovita svojstva. Ona odgovaraju ljudskom organizmu i daju mu potrebne vitamine, kiseline i sve ostalo što je potrebno kako bi telo moglo normalno i zdravo funkcionirati. Zbog otpornosti samog drva koje može doživeti kasnu starost i fantastičnih zdravstvenih i lekovitih svojstva ploda – poznata nam je uzrečica koju često čujemo:

Nesazrele drenjine isto kao i zrele koriste se kod raznih crevnih problema kao što su proljev ili razna groznična stanja uzrokovana problemima probavnog sustava. Lekoviti sadržaj drenjine uključuje prirodni šećer, sluz, smola, pektin, organske kiseline, glikosalna kiselina koja je zadužena za obnovu i pomlađivanje kože te sadrži od 50-100 mg vitamina C.