Ribiz

Ribiz - Ribes rubrum

Ribiz je višegodišnja grmolika biljka iz porodice Grossulariaceae. Koristi se na različite načine u prirodnoj medicini  zbog mnogo vitamina i minerala  jača imunitet. Uzgaja se do 1000 m nadmorske visine. Podnosi delimičnu senu ali prinosi su veći na suncu. Na višim mestima sadi se na južne i jugoistočne položaje, a na nižim mestima severne i severozapadne. Nije osetljiv na niske temperature. Cvetovi mogu izdržati temperaturu od -5 °C. Ribiz najbolje uspeva na slabo kiselom (pH 5,5-6,5), dubokom, srednje teškom tlu koje je bogato organskim tvarima (više od 3 % humusa) i dobro drenirano ali ipak sposobno zadržati vlagu za prehranu ploda u letnim mesecima. Prednost ribiza nad drugim voćem je što kad dozriju, mogu na grančicama ostati još 4-6 sedmica bez gubitka kvalitete. Samooplodna je biljka.

Sadnja ribizle

Pre sadnje mora se postaviti dobra drenaža i izvršiti obrada tla barem 40 cm duboko. Pre sadnje neophodno je inkorporirati u tlo određenu količinu mineralnog i stajskog đubriva. Razmak sadnje unutar reda je 1 – 1,5 m, dok je međuredni razmak 2,5 – 3,5 m. Pre sadnje sadnice je poželjno potopiti u rastvor prirodnog biostimulatora ( Aleox Agro, Vitality Complex, Natura strong). Nakon sadnje sadnice je potrebno zaliti. Najbolja sadnja je u jesen i proleće ukoliko su sadnice golih žila. Kontejnerske sadnice se mogu saditi i u toku perioda vegetacije.

Plodovi sazrevaju 70 – 100 dana. Berba se obavlja ručno ili mehanizovano kada je 90 % plodova potpuno zrelo. Bere se u grozdovima kako bi se što duže zadržala svežina ploda. Plod se koristi u ishrani kao svež, za izradu džemova, sokova itd. Od lišća i korena se prave čajevi koji pozitivno utiču na bolesti krvnog sistema.

Rezidba ribizle

Ribizla je žbunašica. Ukoliko se ne bi orezivala, tj. ukoliko se ne bi izbacivale starije grane, onda bi pojava jednogodišnjih izdanaka bila smanjena i takvi žbunovi bi davali sve slabiji rod i brže bi propadali. Zato se ova vrsta mora orezivati svake godine da bi se podstaklo izbijanje novih izdanaka, a time povećala rodnost i životni vek žbuna. Bez obzira da li je sadnja obavljena u jesen ili proleće, posađene sadnice se skraćuju u proleće na 3–4 pupoljka, odnosno 1-2 ako je sadnica slabo razvijena. Ako imamo više izdanaka, ostavimo 2-3 koja prekratimo na po 1-2 pupoljka (ukupno do 6 pupoljaka po žbunu), a sve ostale izdanke potpuno izbacimo. U drugoj godini, na proleće se ostave 3-4 pravilno raspoređena izdanka, a ostali izbace iz osnove. U trećoj godini se pored dvogodišnjih izdanaka opet ostave svega 3-4 prošlogodišnja izdanka, a ostale grane se izbacuju iz osnove. Kod crne ribizle, od četvrte godine se pored ostavljanja 3-4 prošlogodišnja izdanka, iz žbuna uklanjaju najstariji, trogodišnji izdanci. Crna ribizla je bujnija od crvene pa se na njoj može ostavljati i više izdanaka pri rezidbi. Ovakvim orezivanjem žbunovi će uvek izgledati mladi i vitalni, i uvek ćemo imati dovoljan broj mladih grana na kojima se dobijaju najkvalitetniji plodovi.